Sa Sta­di­o­na ma­lih spo­tro­va dru­gu noć za­re­dom ši­ri­la se po­zi­tiv­na ener­gi­ja i do­bar ri­tam. Če­tvr­to izdanje Si­ti gruv fe­sti­va­la na­sta­vljeno je na­stu­pi­ma KIC POP ho­ra, Ste­reo MC’s, Jo­si­pe Li­sac i hr­vat­skog ben­da „Va­tra”. Pod­go­rič­ka pu­bli­ka je uži­va­la to­kom či­ta­ve ve­če­ri dok su se na bi­ni smje­nji­va­li vr­sni mu­zi­ča­ri i na­gra­đi­va­li ih do­brom pje­smom i mo­de­rim zvu­kom. Noć za pam­će­nje otvo­rio je je­din­stve­ni KIC POP hor nu­me­rom „Ka­da sa­nja­mo” ko­ju su iz­ve­li sa mla­dom mu­zič­kom zvi­je­zdom Jo­va­nom Alek­si­ćem, na­kon če­ga su udru­ži­li sna­ge sa još jed­nom Pin­ko­vom zvje­zdi­com, Lo­re­nom Jan­ko­vić u pje­smi „Vlak”. Hi­to­vi Mi­la­di­na Šo­bi­ća, EKV-a, Per­pe­ra smje­nji­va­li su se to­kom nji­ho­vog na­stu­pa za či­ji su kraj pu­bli­ku da­ri­va­li nu­me­rom „Happy” Fa­re­la Vi­li­jam­sa.
Iako je po­če­tak na­stu­pa bri­tan­skog ben­da,,Ste­reo MC‘s” obi­lje­žen teh­nič­kim pro­ble­mi­ma, oni su br­zo ot­klo­nje­ni, a ener­gič­ni Rob Birč ni­je se dao po­ko­le­ba­ti. Na­mje­rio je da svo­ju po­zi­tiv­nu ener­gi­ju po­di­je­li sa Pod­go­ri­ča­ni­ma i to je i ura­dio.
– Ka­da su na­stu­pi uži­vo to se de­ša­va, ve­če­ras smo tu da do­ne­se­mo do­bre vi­bra­ci­je. Je­ste li sprem­ni? – čuo se Ste­reo.
Ka­ko je i obe­ćao po­zi­tiv­ne vi­bra­ci­je stru­ji­le su Sta­di­o­nom ma­lih spor­to­va, a pu­bli­ka je ne­u­mor­no držala ritam i ple­sa­la uz hi­to­ve Con­nec­ted, Ele­va­te my mind, Step it Up i mno­ge dru­ge…
Eufo­rič­na pu­bli­ka sprem­no je do­če­ka­la i mu­zič­ku di­vu Jo­si­pu Li­sac ko­ja je svo­jim van­ve­men­skim hi­to­vi­ma i sjaj­nim iz­ved­ba­ma u pu­bli­ci pro­bu­di­la emo­ci­je i ro­man­ti­ku. Nu­me­rom „Bo­gi­nja” otvo­ri­la je svo­je go­sto­va­nje na Si­ti gru­vu. Okru­že­na sjaj­nim mu­zi­ča­ri­ma Jo­si­pa je ser­vi­ra­la već po­zna­te hi­to­ve u no­vim aran­žma­ni­ma.
– Svi su se po­tru­di­li da ve­če­ras sve bu­de li­je­po, vi ste jed­na sen­zi­bil­na pu­bli­ka, to sam još dav­no osje­ti­la - ka­za­la je Jo­si­pa.
Sjaj­nu za­vr­šni­cu dru­ge ve­če­ri pri­re­dio je hr­vat­ski bend „Va­tra”. S ob­zi­rom na to da će sle­de­će go­di­ne pro­sla­vi­ti dvi­je de­ce­ni­je po­sto­ja­nja pod­go­rič­koj pu­bli­ci pri­re­di­li su svo­je­vr­stan dvo­ča­sov­ni best of.
Ivan De­čak, front­men ben­da, ni­je krio odu­še­vlje­nje što ima­ju pri­li­ku da se dru­že sa na­šom pu­bli­kom, ko­ju će sle­de­će go­di­ne ob­ra­do­va­ti i no­vim al­bu­mom.
– Al­bum će­mo ob­ja­vi­ti u pro­lje­će 2019, na dan na­šeg ve­li­kog za­gre­bač­kog kon­cer­ta ko­jim će­mo po­če­ti sla­vlje­nič­ku tur­ne­ju, po­vo­dom 20 go­di­na ben­da. Pri­je iz­la­ska pu­sti­će­mo još dva sin­gla. Pro­duk­cij­ski tim s ko­jim sa­ra­đu­je­mo već du­gi niz go­di­na (Ju­ra Fe­ri­na i Pa­vle Mi­ho­lje­vić), i na ovom al­bu­mu je sa na­ma. Ci­je­la eki­pa auto­ra za­jed­no sa­zri­je­va, kon­stant­no se mi­je­nja­mo, iz­gra­đu­je­mo, što će se vje­ru­jem ču­ti i na na­šem naj­no­vi­jem ma­te­ri­ja­lu - ot­krio je Ivan.
Ka­ko ka­že, po­če­tak u bi­lo kom po­slu je te­žak, ali ako si upo­ran i vje­ru­ješ u ono što ra­diš, ni­ko ti ne mo­že ni­šta.
– Hra­brost i upor­nost su bi­tan seg­ment na pu­tu ostva­re­nja sno­va. Ja mi­slim da je, ba­rem u ovom mom po­slu, po­treb­na i od­re­đe­na do­za lu­di­la - do­dao je De­čak.
Uoči dru­ge fe­sti­val­ske ve­če­ri or­ga­ni­zo­va­na je kon­fe­ren­ci­ja za me­di­je, na ko­joj je o svir­ka­ma i mu­zič­kom stva­ra­la­štvu go­vo­rio Rob Birč front­men bri­tan­skog sa­sta­va „Ste­reo MC‘s”.
Pri­je na­stu­pa u Pod­go­ri­ci on se već dru­žio sa cr­no­gor­skom pu­bli­kom na Si dens fe­sti­val oda­kle no­si li­je­pe uti­ske.
– To je bio do­ži­vljaj sa­či­njen od raz­li­či­tih uku­sa. Sva­ka na­ša svir­ka i kon­cert za­vi­se od vi­bra­ci­ja i od pu­bli­ke, at­mos­fe­re ko­ja je pri­sut­na na kon­cer­tu. To­kom ka­ri­je­re ni­kad mi se ni­je de­si­lo da ne­ki kon­cert oci­je­nim kao loš jer na­čin na ko­ji pri­stu­pam sva­kom kon­cer­tu je da je to je­din­stve­na pri­li­ka u ži­vo­tu, ne sa­mo za me­ne kao mu­zi­ča­ra, već za lju­de ko­ji su do­šli da slu­ša­ju. Upra­vo zbog njih tru­dim se da osje­tim ka­kva je publika da do­bi­jem fidbek i da na osno­vu to­ga odr­žim kon­cert. Čak i u tre­nu­ci­ma ka­da je te­ško da se iz­vu­če srž ka­da se do­bi­je taj osje­ćaj mo­ra­te to jed­no­stav­no da ura­di­te zbog pu­bli­ke ko­ja je do­šla da vas slu­ša. Čak i one svir­ke ko­je ni­su bi­le to­li­ko uspje­šne, ni­ka­da ni­sam na­pu­stio, ni­jed­nu svir­ku ni­sam za­vr­šio sa osje­ća­jem da je bi­la lo­ša, to je na­čin na ko­ji pri­stu­pam sva­kom kon­cer­tu – ka­zao je Birč.
Ot­krio je i da sre­di­na u ko­joj ži­vi u mno­go­me uti­cala na nje­go­vo mu­zič­ko stva­ra­la­štvo.
– To je jed­no­stav­no jer svi smo mi po­ve­za­ni i uko­li­ko se otvo­ri­te sa­mo na taj na­čin mo­že­te da osje­ti­te vi­bra­ci­ju i do­bi­je­te pra­vo osje­ća­nje. Sa­mo u ta­kvim tre­nu­ci­ma mo­že da se do­bi­je kva­li­tet­no dje­lo. Za­to što je iskre­no i do­la­zi iz sr­ca - po­ru­čio je on.
Iako ni­je imao pro­fe­si­o­nal­no mu­zič­ko obra­zo­va­nje to ga ni­je spri­je­či­lo da po­stig­ne svjet­ski uspjeh, a iako ni­je pre­sud­no, ka­ko ka­že, sva­ka­ko mo­že da po­mog­ne ka­ko bi se mu­zi­čar bo­lje iz­ra­zio.
– Po­sto­je mu­zi­ča­ri ko­ji su iz­u­zet­no obra­zo­va­ni i koji su za­vr­ši­li ško­le , me­đu­tim uko­li­ko ne­ma­ju taj unu­tra­šnji vajb nji­ho­va mu­zi­ka ne mo­že da vi­bri­ra. Je­di­no mu­zič­ko obra­zo­va­nje ko­je sam do­bio je bi­lo u ško­li gdje ni­su pre­tje­ra­no po­la­ga­li na­de u me­ne, ni­ti sam se pre­tje­ra­no is­ta­kao po svom ta­len­tu, ali evo po­stao sam mu­zi­čar. Obra­zo­va­nje mo­že da po­mog­ne ali ni­je pre­sud­no za stva­ra­nje mu­zi­ke. Po­seb­no me iri­ti­ra što da­nas po­sto­ji teh­no­lo­gi­ja i za­hva­lju­ju­ći tim vje­štač­kim stva­ri­ma oso­ba ko­ja ne­ma vi­bra­ci­ju mo­že da zvu­či za­i­sta do­bro. Sma­tram da da­nas ima još do­brih mu­zi­ča­ra i ono što je, po me­ni, pre­sud­no jeste da pje­sma bu­de uspje­šna i do­bra, da u se­bi ima ne­čeg pr­lja­vog, da ni­je skroz ugla­đe­na i ra­fi­ni­ra­na- na­gla­sio je Birč.
A.Š.


Mu­zi­ku mo­ra­te da ži­vi­te

Front­men bri­tan­skog sa­sta­va,,Ste­reo MC’s” sma­tra da je stva­ra­ti mu­zi­ku da­nas te­žak po­sao da­nas i sva­ko­dnev­no mo­ra­te bi­ti sprem­ni na sve.
– Ako že­li­te da stva­ra­te mo­ra­te da pra­ti­te svo­je sr­ce, a uko­li­ko oče­ku­je­te da vam ne­ko ka­že šta tre­ba da ra­di­te on­da ste u pro­ble­mu. Mo­ra­te bi­ti sprem­ni na sve da­nas, čak i na to da mo­žda ne bu­de­te uspje­šni na po­čet­ku, da pr­vih 20 go­di­na svog stva­ra­la­štva ži­vi­te u si­ro­ma­štvu, ali mu­zi­ka je ta­kav po­sao. Ne mo­že­te da iza­đe­te i da ima­te dnev­ni po­sao od osam sa­ti i on­da po­sle to­ga da se vra­ti­te i stva­ra­te mu­zi­ku. Ne, ako že­li­te da stva­ra­te mu­zič­ko dje­lo mo­ra­te da to ži­vi­te. Mo­ra­te bi­ti sprem­ni da bu­de­te si­ro­ma­šni i ži­vi­te u bi­je­di. Jed­no­stav­no va­še umjet­nič­ko dje­lo mo­ra bi­ti sa­stav­ni dio va­šeg ži­vo­ta. To je je­di­no što mo­ra­te da ura­di­te i da osje­ća­te da će ne­što do­bro da iza­đe iz tog va­šeg ra­da i tru­da. Ja sam osje­ćao da će po­sle od­re­đe­nog vre­me­na ono što ra­dim ima­ti efek­ta, i ta­ko je bi­lo – ka­zao je slav­ni mu­zi­čar.